Krajnje je vreme da upalimo zvezde

Lako se stavim u tuđe cipele.

Uočavam neke sitne detalje pored kojih ljudi često prolaze ne primećujući ih.

I radujem se dvostruko više nego drugi ljudi. Zrak sunca, miris ljiljana, božićni ukrasi izazivaju u meni talase sreće.

Tokom celog našeg života, procenjujemo ono što nam se događa, radujemo se ili tugujemo. Međutim, do poslednjeg trenutka ne znamo da li je zaista bilo razloga za radost ili za tugovanje. Ništa nije zamrznuto u vremenu, sve evoluira. Ne budi tužna danas, jer je možda to što ti se dogodilo velika sreća

Celog života panično sam se plašio smrti. Taj strah nije nestao, ali sada me život bez moje supruge plaši više od smrti

Imala je oči u kojima je bilo tako dobro živeti da nisam znao kuda bih mogao da odem od njih.

Da se kunem da nisam nikakav zlikovac, da pokušavam da poštujem te proklete rokove, njega i njegove đavolje poverioce, da sve što zaradim ode na otplatu dugova, da ponekad uspevam da držim glavu iznad vode mesecima, ali da je dovoljno da naiđe jedan talas i taj jedan me potopi.

Imamo nešto što nikad neće nestati.

Mi smo porodica.

Kad se nazire kraj, vidi se samo suština.

Kao što je i normalno, zahvalnost dugujem, pre svih, tebi, draga mama. Pre četrdeset godina uskočila sam u autobus. Ti si me tamo sačekala. Hvala ti što si mi toliko dala. Hvala ti što si zadržala pravac uprkos krivinama, udesima i kvarovima. Hvala ti što si me naučila da gledam kroz prozor i da tamo vidim lepotu. Hvala ti što si nam ostavila najveći deo tvog sedišta. Hvala ti što si nam omogućila da putujemo a da nikad stvarno ne odemo od kuće. Hvala ti što si od nas troje napravila porodicu i što si umela da nam pustiš ruku, ostajući, za svaki slučaj, iza nas, da nam čuvaš leđa. Ne bih mogla ni da zamislim bolju majku.

Ranije, kad su ljudi govorili da sam drugačija, nije mi se to baš dopadalo, imala sam utisak da sam deo one igre „pronađi uljeza“. Ali, na kraju krajeva, želim da zauvek ostanem drugačija. Nikad ne želim da postanem kao drugi. Glupo je biti neko drugi kad je svako od nas on sam.

Uvek sam imala tu potrebu da budem voljena, verovala sam da me ona nikad neće napustiti, ali ne osećam više nikakvu potrebu da mi neko to potvrdi. Samoj sebi moram biti dovoljna.