Oštrica brijača

Zar niste možda pomislili da je seoba duša istovremeno i objašnjenje i opravdanje za zlo na svetu? Ako su zla koja trpimo ishod naših greha iz prošlih života, onda možemo smireno da ih podnosimo nadajući se da će, ako u ovom životu budemo stremili vrlini, oni budući biti zlom manje ugrožavani. Lako je ipak čoveku da podnosi zlo koje snalazi njega samog, za to je potrebno samo malo muževnosti; nepodnošljivo je zlo koje snalazi druge, naizgled tako nezasluženo. Ako možete da ubedite sebe da je ono neizbežan ishod prošlosti, onda možete da sažaljevate, da učinite koliko možete da olakšate onom ko ga trpi, kao što i treba da učinite, ali ne možete da budete ogorčeni.“

Dodavao je prestiž svakom društvu

Zar može postojati išta tako zaprepašćujuće kao što je shvatanje da vaseljena nema ni početka ni kraja nego se večno kreće od rastenja do uštapa, od uštapa do opadanja, od opadanja do raspadanja, od raspadanja do rastenja, i tako do beskonačnosti?“

„Mada sam ja naravno slobodouman i mislim da je svaka religija prosto zavera sveštenika da potčine sebi narod, gospodin sigurno zna kakve su žene.

Zaljubljeni ljudi većinom će smisliti sve moguće razloge ne bi li ubedili sebe da je ono što žele sasvim pametno. Zbog toga je valjda na svetu toliko tragično loših brakova.

Brže se uči pod vođstvom iskusnih profesora. Potroši se mnogo vremena po slepim ulicama kad nemate nikog da vas vodi.“
„

Ja volim fizički posao. Uvek me je spasavao od prezasićenja umnim radom i uvek bi me duhovno osvežio

Ništa na svetu nije trajno, i glupo je od nas da tražimo da išta potraje, ali je svakako još gluplje da ne uživamo u onome što imamo dok imamo. Ako je promena suština života, čovek bi pomislio da je jedino razumno na promeni i zasnivati našu filozofiju. Niko od nas ne može dvaput da zakorači u istu reku, ali reka teče i teče, a druga u koju zakoračimo isto je tako prohladna i sveža.

Ništa na svetu nije trajno, i glupo je od nas da tražimo da išta potraje, ali je svakako još gluplje da ne uživamo u onome što imamo dok imamo. Ako je promena suština života, čovek bi pomislio da je jedino razumno na promeni i zasnivati našu filozofiju. Niko od nas ne može dvaput da zakorači u istu reku, ali reka teče i teče, a druga u koju zakoračimo isto je tako prohladna i sveža

„Jeste li znali da jedino čovek i majmuni mogu to da urade? Ruka i jeste takvo čudesno oruđe zato što je palac u suprotstavljenom položaju prema ostalim prstima. Zar nije moguće da je suprotstavljeni palac, mada bez sumnje u rudimentarnom obliku, razvijen samo kod nekih jedinki dalekog pretka gorile i čoveka i postao je opšta osobina, zajednička svima, tek posle nebrojenih pokolenja? Zar ne postoji barem mogućnost da doživljaj jedinstva s višom Stvarnošću kod tolikih raznih ljudi ukazuje na razvitak šestog čula koje će u nekoj dalekoj, vrlo dalekoj budućnosti, postati zajedničko svim ljudima, tako da mogu da opažaju Apsolutno neposredno kao što mi sada opažamo čulni svet?“