Dijalog o zlu i dobru

Prioritete je odredio sam život: važniji je karakter od nacionalne pripadnosti, dom od domovine, a lična sloboda od države.

Pisac ne bi trebalo da zavodi, ako već ne može da vodi.

„Ko zlima prašta, dobrima škodi

Neosvetljena prošlost kad-tad razori budućnost

Sindžir gvožđe muka je velika,

Tamnica je gora od sindžira,

Zla žena gora od oboje,

A zla pamet gora neg’ sve troje.

Nijedan pakao nije večit. To je istina u koju čovek rado veruje. To je njegova nada.

Trebalo bi da učimo od naših predaka šimpanzi, koje smo skoro potamanili, da se češće prijateljski češkamo.

U istoriji našeg sveta veliki broj dobrih dela je učinio čovek, takođe, najveće nesreće su čovekovo delo – njegova zla pamet. Po meni, Bog nema veze s tim jer je i Bog delo nekih ljudi. Pa ljudi su izmislili popriličan broj bogova i svi su nestali u prošlosti, zajedno sa kulturama tih naroda. Danas se ti bogovi nalaze na umetničkim delima i nema više nikog ko u njih veruje.

velikog broja psihologa i analitičara. Pisci izgovora su svuda na svetu najbrojniji, a izgovori su danas najrasprostranjeniji rod „literature“.

Izgovori su civilizacijska izmišljotina i profesija velikog broja psihologa i analitičara