Leto kada je nestala Sara Leroj

Nisam preživela pre dvadeset godina ono najgore da bih danas umrla.

Upamti to dobro, svi plivači to znaju: ponekad moraš umeti da se pustiš da potoneš. Jer tek kada dodirneš dno, moći ćeš da se odgurneš nogama i izroniš na površinu.

I upravo to radim.

Starost nije samo pitanje godina, to je miris, samoća, neka vrsta umora u držanju koje je malo prerano usvojio.

„Nikada ne znaš koliko si jak,

sve dok biti jak ne postane tvoj jedini izbor.“

Bob Marli

Poznavati nekoga iz detinjstva znači biti svedok rađanja njegovih snova, njihovog ostvarenja ili rušenja, znači imati pristup njegovim najvećim nadama i njegovim najintimnijim strahovima u sirovom stanju, pre nego što je društveno pripitomljavanje obavilo svoj posao. Znači razabrati ko je on zaista iza zaštitne magle konvencija i pravila kojima se povinuju odrasli.

Znaš šta, već dvadeset godina sam ubeđena da nisu uhapsili pravog. Uvek sam mislila da je to uradio stari Rene, i nisam jedina.“

„Stvarno?“, upita Lilu nevinim tonom približavajući svoj smartfon.

Fani je s užasom shvatila da ona snima. Zamahom ruke pokušala je da naredi Lilu da prestane, ali Lilu ju je ignorisala.

„Tada je nekoliko puta ispitivan u policiji, i tvrdio je da se ničega ne seća. Valja reći da ni ranije nije bio baš čist u glavi, ali otkako ga je strefio moždani udar, skoro sasvim se pogubio. Ali imao je dobro opravdanje, moždani udar, bar ja tako mislim… Mala je svako jutro svraćala kod njega, zapitajmo se zašto. On se stalno motao ispred školske kapije, tobože slučajno u pola pet po podne kad deca izlaze. Perverznjak!“

Bernar Leroj je upitno pogledao svoju buduću suprugu, čekajući da padne odluka, jer ako se Sarino mišljenje nije računalo, nije bilo isto sa Benjaminovim. Ništa za Iris nije bilo značajnije od njenih sinova. Kada bi Benjamin odsvirao dve note na gitari, bio je sledeći Kurt Kobejn, kada bi Erik šutirao loptu, bio je sledeći Mišel Platini. Provodila je vreme objašnjavajući klijentkinjama svog kozmetičkog salona koliko su nadareni, snažni i pametni. I zato, kada je Erik potvrdio, kao da želi da poentira: „Istina je da bi moglo biti zabavno imati mače“, Iris je odmah popustila.

„U redu, ali vi ćete se brinuti o njemu.“

kada je trebalo izabrati, Fani je ćutala. Fani, dobra učenica, tada je lagala, svojoj majci, policiji, svima. Jedna mala laž prećutkivanjem i jedno pitanje koje zahteva nedvosmislen odgovor: „Da li ste videli ili čuli nešto nenormalno u ponašanju svoje sestre Anželik Kurten tog 3. septembra 2001?“ Trebalo je da odgovori sa „da“, a ona je rekla „ne“. I prešli su na sledeće pitanje. Nikada nikome o tome nije govorila, čak ni Anželik, čak ni Estebanu. Ali u sudbonosnom trenutku napravila je instinktivni izbor, izbor iz utrobe: zaštitila je svoju mlađu sestru, spremna čak i na rizik da bude osuđena nevina osoba. I

majka i ja se nismo slagale.“

Nisam znala… Za tvoju majku… Žao mi je. Teško je izgubiti majku, čak i kad si star.“

Fani je bila zatečena iznenadnom tugom u Liluinom glasu. Ona odmahnu glavom i odgovori:

„Hvala. Ali nije… Nije kao kad si ti izgubila mamu. Moja

pokriva taj događaj? Ali ona je nestala pre dvadeset godina!“

„Tačno, sledećeg leta će se navršiti dvadeset, a dogodine krivac treba da izađe na slobodu! Želim da uradimo feljton u nekoliko nastavaka, specijal za godišnjicu Sare Leroj, ekskluzivno na veb-verziji Mesdames.