Laži o Bogu u koje verujemo

Reči mi mnogo znače. Oduvek su mi značile. Rečima uspostavljamo prisustvo, moć i stvaralačku silu. No, osim što su lepe i daju moć, reči mogu da povrede i unište, da ruše koliko i da grade. Kao i oči, reči su prozor naše duše. Često otkrivaju više nego što smo nameravali. Naše reči nas potkazuju.

Verovatno sam govorio o tome kako se radije grčevito držimo izvesnosti svog bola nego što rizikujemo da ponovo nekome verujemo.

Češće odlučujemo da verujemo u laži nego da dozvolimo istini da napadne bezbednost naših predrasuda i zaštitnih bedema.

tadašnji bog na planeti zahtevao je žrtve ili kao kaznu za rđavo ponašanje ili kao molbu da dejstvuje u nečiju korist. Bilo da ste živeli u Africi, Južnoj ili Srednjoj Americi, Aziji ili na Bliskom istoku, svi bogovi tražili su žrtve, a religije su bile sistem kontrole pomoću čarolije žrtvovanja. Mitologija moći, kroz nastup, od samog početka uništavala je ljudski rod.

Učestvovati u iskupljujućoj genijalnosti i kreativnosti Svetog duha između ostalog znači i obraćati dovoljno pažnje na slavu i blagi humor koji nas okružuju, čak i usred najdubljih gubitaka i patnji.

svakome govori njegovim jezikom. Sv

Detinjstvo je Božja zamisao, a deca govore jezikom jednostavnog poverenja i radosti, zabave i iznenađenja, opuštenosti i nežnosti.

nas poziva da ponovo postanemo sličniji deci jer ćemo tako videti sva čudesa sveta kojima smo okruženi – čudesa kraljevstva Božjeg.

Deca intuitivno znaju jezik radosti.

Čak i dok se oporavljamo od najvećih tuga, gubitaka i izdajstava, tragovi onoga što smo učinili ili što je nama učinjeno ne nestaju, nego se ugrađuju u ono što postajemo. I mada se zlo nikada ne može opravdati, ono se iskupljuje i spasava od prvobitne namere, čime postaje iskaz istinske pravde