U svojoj glavi sam kul

Kako znaš da je sve što pričaš o sebi istina? Možda ima nečega što je postalo istina samo zato što nisi imao izbora.

Kako znaš da je sve što pričaš o sebi istina? Možda ima nečega što je postalo istina samo zato što nisi imao izbora.

Kod kuće je bilo svetlije. U gradu nikad nije potpuni mrak.

ništa što bih želela više od toga da ova vožnja autobusom traje zauvek, stigli smo

Liv, ti si pametna, ali te stidljivost sputava. Pokušaj sebi da postaviš izazov. Znaš, ljudi najčešće nisu opasni. Možda bi mogla da probaš da budeš malo pričljivija?

Kada je poslednji trenutak da me vozač primeti, da bi stigao da zakoči?

Jebote, šta se desilo?“

kad bih mogla, stavila bih poklopac na ovaj osećaj i sačuvala ga u tegli.

Možda onda kad odu sa žurke i stignu parčiće tebe u gradu, pokupe ih i odvezu te kući.

Ja stalno tako radim na poslu, kad moram da rešim nešto neprijatno. Razdelim na male delove koji nisu tako nerešivi. Šta ako, recimo, pođeš od hipoteze da ćeš ići na žurku, ali ne razmišljaš o žurki, nego samo o koracima koji će te tamo odvesti? Onda je lakše. Tipa: istuširaj se, jedan korak. To možeš. Obuci se, drugi korak. Uđi u autobus, treći. I onda vidi koliko koraka možeš da napraviš. Ako se zaustave pre nego što dođeš do žurke, onda… možda i nije toliko važno? Bar si se istuširala.“