Nikadođija

onda, kad umreš, pričaju u tvojoj blizini.“

Da bih saznao nešto“, prošaputa markiz. „Kad si na pragu smrti, ljudi ti daleko više kažu

„Imaš dobro srce“, reče mu. „Ponekad je to dovoljno da stigneš na odredište, ma gde to bilo.“ Onda odmahnu glavom. „Mada uglavnom nije.“

Ričard je primetio da su događaji kukavice; nikad se ne dešavaju jedan po jedan, već se umesto toga kreću u čoporima i naskaču na njega svi odjedanput.

„Prečicom se može samo jednom. Posle morate dužim putem, naniže. Opasno je to.“

„Telesnim uslugama lične prirode.“ „A“, reče on. Potom: „Kakvim to telesnim uslugama lične prirode?“

„Iznajmljujem svoje telo.“

„Znam da je ovo pitanje lične prirode. Ali jeste li vi klinički ludi?“

„Moguće, ali vrlo slabo verovatno. Zašto?“

„Pa“, reče Ričard, „jedan od nas sigurno jeste.“

Nema pitanja. Ne dobijaš odgovore. Ne skrećeš sa staze. Čak i ne razmišljaš o onome što ti se trenutno dešava. Jasno?“

„Ali...?“

„I što je najvažnije: nema ’ali’. Devojče zapalo u grdne nedaće čeka nas da joj vadimo kestenje iz vatre“

„Imaš dobro srce“, reče mu. „Ponekad je to dovoljno da stigneš na odredište, ma gde to bilo.“

„Imaš dobro srce“, reče mu. „Ponekad je to dovoljno da stigneš na odredište, ma gde to bilo.“