Nikadođija

onda, kad umreš, pričaju u tvojoj blizini.“

Da bih saznao nešto“, prošaputa markiz. „Kad si na pragu smrti, ljudi ti daleko više kažu

Ričard je primetio da su događaji kukavice; nikad se ne dešavaju jedan po jedan, već se umesto toga kreću u čoporima i naskaču na njega svi odjedanput.

„Jeste li dobili nekad sve što ste želeli? A onda shvatili da to uopšte niste ni želeli?“

„Ričarde, kad anđeli postanu rđavi, budu rđaviji od ostalog sveta. I Lucifer je nekad bio anđeo, zar si zaboravio?“

„Joj, gospodine Vandemare“, reče, uživajući u zvuku ovih reči koliko je uživao u zvuku svih reči, „zar nemamo i mi dušu, zar nismo od krvi i mesa?“ Gospodin Vandemar razmotri ovo načas, u tami. Potom reče, savršeno istinito: „Ne.“

Ričard je primetio da su događaji kukavice; nikad se ne dešavaju jedan po jedan, već se umesto toga kreću u čoporima i naskaču na njega svi odjedanput.

„Prečicom se može samo jednom. Posle morate dužim putem, naniže. Opasno je to.“

„Telesnim uslugama lične prirode.“ „A“, reče on. Potom: „Kakvim to telesnim uslugama lične prirode?“

„Iznajmljujem svoje telo.“

„Znam da je ovo pitanje lične prirode. Ali jeste li vi klinički ludi?“

„Moguće, ali vrlo slabo verovatno. Zašto?“

„Pa“, reče Ričard, „jedan od nas sigurno jeste.“