Emocionalna prva pomoć: praktične strategije za lečenje od neuspeha, odbacivanja, krivice i drugih svakodnevnih psiholoških povreda

Razlog zašto ne preduzimamo ništa naročito kako bismo izlečili svoje svakodnevne psihološke rane jeste to što nismo osposobljeni da se sa takvim iskustvima nosimo.

Bivamo odbijeni kao potencijalni partneri (ili saradnici) najčešće iz razloga što nedostaje međusobna hemija, što ne odgovaramo trenutnim potrebama te osobe ili kompanije, ili zato što se ne uklapamo u preciznu definiciju onoga što traže – a ne zbog nekog našeg pogrešnog koraka ili pogubne karakterne crte.

instant olakšanje i temeljna psihološka analiza međusobno se ne isključuju.

zdravorazumski stručnjak za mentalno zdravlje ne bi tome protivio. Međutim, iako razgovor o osećanjima ponekad

ali zato svoje psihološke povrede ignorišemo stalno, najčešće sve dok doslovno ne počnu da ometaju naše napredovanje u životu.

umesto da zaključi da su njegovi mišići za veze atrofirali, Olban je bio ubeđen da je Blanka prosto nezahvalna.

Gomilanjem iskustava odbacivanja, često postajemo vrlo samokritični, te tako, u suštini, sami sebi trljamo so na ranu.

Na primer, samo pitanje da se prisete nekih situacija kada su bili odbačeni bilo je dovoljno da ljudi postignu znatno slabije rezultate na testovima inteligencije, testovima kratkoročne memorije i procenama sposobnosti odlučivanja i rezonovanja.

U stvari, skenovi pokazuju da se, kada doživimo odbacivanje, aktiviraju isti oni delovi mozga kao i kada iskusimo fizički bol.

Usredsređenost na disanje, vizualizacija seizmografskog očitavanja i obraćanje pažnje na senzacije u telu mogu nam pomoći da preguramo „potres” i odolimo svojim žudnjama, nagonima i porivima dok ne prođu. Vežbanje ove tehnike kada nismo u njihovim kandžama pomoći će nam da je uspešnije primenimo onda kada jesmo.