Deca rata

Ништа време не лечи, лош је то лекар

И морамо се једном засвагда научити памћењу!

Нема ни црквеног звона да зазвони за душу мученице, нема звоника, нема ни цркве, све то усташе срушиле и попљачкале.

Бирају се деца, као кад Цигани бирају коње. Дошли сељаци, неки су родитељи и сродници усташа или домобрана. Свако, ко год хоће, може одабрати дете и повести га са собом

– Немој то – једна ће – поглећ какве ноге има.

– Немој то дијете – чује другу – поглећ какве су му клемпаве уши.

И све тако. Узимају децу, окрећу, преврћу, сад доле, сад горе, ово ваља, ово не ваља, ово ће се опоравити, ово неће, не ваља му глава, не ваљају уши, руке су му рахитичне, ноге само што се не прекину. Хиљаде речи пролазе Даници кроз уши, њој је од свега мука, врти јој се у глави, ништа не разуме. Да може, она би узела и повела кући сву ову децу!

Доле је већ осам лешева. Смрскане главе, пукле лобање. Божо је већ прекорачио границу смрти, већ је на другој страни. Дише, али није више жив, ништа не осећа, срце не бије, очи не виде. А онда, само туп ударац.

И мрак

Примио предујам на рачун копања гробова 10.000 куна, за 100 комада укопане дјеце, 22. јула 1942.“ И тако редом, дан за даном

Онај што има брке то ти је Сушић, онај без бркова ти је Артуковић – рече часник дочаснику, па још климну главом за потврду

То су више костури него дечја тела. Лако се, онако укочена, могу понети. И угасле, упале очи. То је дечацима најтеже гледати. Драгоје и Котур узеше тело девојчице у запрљањој хаљиници и пренеше је до раке. Један дечак одмах препознаде у њој своју сестру и зарида. Плаче и плаче, нико га не може зауставити

Једна девојчица нешто кратко рече, ионако већ испуњена страхом, али Петар не чу шта. Али виде како након тога Гауденција, сва испуњена бесом што јој неко уопште може противречити, удари шамар и једној и другој. Ти шамари, та страшна вика, то мрачно и изобличено лице часне сестре, учинише своје. Једна девојчица се неконтролисано помокри. Нису плакале, само су се тресле као да им је хладно, као да је децембар а не јул месец.