Mehmed Sokolović

Selimu je, u gotovo pustom dvoru, prva dotrčala na poklonjenje i čestitanje sestra Mihrimah, poznata kao zelenašica, koja nije mogla da zaustavi suze, jer je plakala i od tuge i od radosti, ali i pored toga nije zaboravila da zbunjenom bratu ponudi na zajam pedeset hiljada dukata.

Dok je posmatrao završetak bitke, Sokolović je shvatio, i to više nije smetao sa uma, da će svoju tajnu morati da poveri bar najbližim vezirima u ministarskom veću.

tvrdi da je tom prilikom poginulo tri hiljade turskih vojnika. I to su bili poslednji od onih dvadeset pet hiljada koliko je stajao pokušaj da sultan Sulejman postigne još jednu ratnu pobedu.

Zrinski je imao sto hiljada ugarskih dukata, sto hiljada talira i hiljadu srebrnih činija i čaša…“,

Sa isukanom sabljom, odbleskujući se na vatri koja se iza njega propinjala uz kulu, „on je podsetio na munju koja odjednom iskoči iz mračnog oblaka“.

prvi je preko mosta, „pod barjakom svog vernog zastavnika Lovre Juranića“, poleteo u susret pokolebanom i proređenom neprijatelju Nikola Zrinski.

„Pomrimo da nam bude po našoj smrti dobar i pošten glas“,

Sobom je poneo i gradske ključe da ne dođu neprijatelju u ruke dok na njemu bude glave.

pretresati, kako kod mene nije ništa našao“.

Pošto je nastupio trenutak da se preda neprijatelju ili umre, Nikola Zrinski je dostojanstveno izabrao smrt heroja.“ Zbog toga je svome komorniku, Ferencu Črnku, naredio da mu donese svečano odelo: „Meni ni potrebna sada teška halja, nego lahka, u kojoj se budem mogal bolje vrteti.“ Ogrnuo je dolamu, a na glavu stavio crn kalpak, vezen zlatom i iskićen perjem, s krupnim dragim kamenom i velikim čapljinim perom nad čelom. Od četiri donesene sablje izabrao je očevu, a u levu ruku uzeo lagan, okrugli štit. Turci su još na njemu videli lanac opleten od zlata, a sablja mu je, kažu, bila pozlaćena. Prihvatajući sablju, Zrinski je rekao: „Sa ovom sam zadobio prvu čast i slavu, s njom ću podneti ono što je Bog odlučio.“ Naredio je, zatim, da odbroje sto ugarskih dukata i da mu stave u cep od dolame – „da ne kaže onaj, koji će me