Marina

Mi zapravo ne verujemo mnogo u postignuća savremene nauke. Na kraju krajeva, kakva je to nauka koja je kadra da čoveka spusti na Mesec, a nije u stanju da spusti komad hleba na trpezu svakog ljudskog bića?

Ponekad se stvarne priče dešavaju samo u mašti, Oskare“, rekla je ona. „Sećamo se samo onoga što se nikada nije dogodilo.“

Uvek je govorio da ljudi puštaju da im život prolazi kao da će živeti večno i da su zbog toga izgubljeni.

život, svakom od nas, daje retke trenutke čiste sreće. Ponekad su to samo dani ili nedelje. Ponekad godine. Sve zavisi od naše sudbine. Sećanje na te trenutke prati nas zauvek i pretvara se u zemlju pamćenja u koju pokušavamo da se vratimo tokom ostatka našeg života, ne uspevajući.

„Teritorija živih bića je život“, rekao je doktor. „Smrt nam ne pripada.“

Imao je običaj da kaže da niko ne zaslužuje ni paru više od onoga što je spreman da ustupi onima kojima je novac potrebniji nego njemu.

Ono što od nas ostaje naša su dela, dobro ili zlo koje činimo bližnjima.

Stvarnost sveta počela je da biva grotesknija od pantomima pajaca i medveda koji igraju.

„Moj otac je umetnik“, rekla je zatim. „Umetnici žive u budućnosti ili u prošlosti. Nikada u sadašnjosti. Herman živi od uspomena. To je sve što ima.“

„Ono što radimo svi mi starci: da sednem i sećam se, pitajući šta bi se desilo da sam sve uradio drugačije.