Zanimljiva istorija Srba u 147 priča

Београд је био преплављен дневним листовима, а њихов списак био је подугачак: Београдске новине, Трговински гласник, Вечерње новости, Мали журнал, Дневни лист, затим партијски листови: Самоуправа, Видело, Исток, Српска застава… а убрзо ће се појавити Политика, Правда, Одјек, За отаџбину и неколико недељних, повремених, боље рећи краткотрајних листова.

Нема сумње да се негде спрема ново издање, које ће нам протумачити оно што сада проживљавамо.

Историчар Албер Мале дошао је у Београд 1892. године да буде професор дипломатске историје малолетном краљу Александру и на двору остао две године. По повратку у родну Француску објавио је дневник из српске престонице. Записао је: „Поставите Србину питање: ’Шта си?’ Неће никада рећи ’Ја сам Србин из тог и тог краја’, него ’Ја сам либерал, радикал или напредњак’.“

Либерале је предводио Јован Ристић, напредњаке Милан Пироћанац и Милутин Гарашанин, а радикале Никола Пашић. Странке су се смењивале на власти, а одлазак у опозицију значио је губитак положаја, некад и слободе, а некад – и живота!

Глумицу Елизабет Тејлор (1932–2011) Амерички филмски институт прогласио је за највећу глумицу XX века.

најбољи које изаслаше!

Какви ли су они што осташе кад су овако

Србији прилике су таке / Бабе славе, презиру јунаке / Зато и ви не мучите се џабе / Српска децо, постаните бабе.“

Последњи пут, колико се зна, дописивано је уочи 5. октобра. Бранислав Лечић и писац Душан Ковачевић признали су да су поправљали Коштуничине шансе на изборима, тако што су у пророчанство додали да ће се „у Србији појавити човек чије ће презиме бити исто као и назив места у коме је рођен“ (Коштуница је рођен у Коштунићима) и да ћемо за његове владавине „нашијем парама ићи по цијелом свијету“ (да ће Србији бити укинуте визе).

Нема сумње да се негде спрема ново издање, које ће нам протумачити оно што сада проживљавамо.

зависно од положаја у друштву и доба дана, али излазак на улицу

Нашој будућности стоји на путу често само наша прошлост.“