sr
Books
Goran Petrović

Ikonostas

  • Sarahas quoted3 months ago
    Човек повремено ипак треба да се измакне од свог дела како би видео греши ли. Од сада ће ми већи црквени празници томе служити. Можда је зато и одређено да они буду нерадни како би људи могли да размисле управо о томе шта су до тада урадили.
  • Sarahas quoted3 months ago
    наче, људи су склони да свецима или безгранично верују или пак да им одричу сваку моћ, чак и оне способности које има обичан човек. Наводно, свеци или све могу, па и да излече умирућег, или нису у стању да притекну у помоћ ни ономе кога крста боле...
  • Sarahas quoted3 months ago
    а веру нису неопходне засебне капеле, мраморне олтарне преграде, раскошне царске двери, над свим тим и жаж полијелеја...
  • Sarahas quoted3 months ago
    клонећи се претераног слављења, а посебно могућег обожавања. Грех је то двогуби, и онога ко тако нешто чини и онога ко на себе прима оно што само Господу приличи
  • Sarahas quoted3 months ago
    Хоће ли човек икада престати да сам себе разапиње и рашчовечује? И при томе увек неког другог оптужује да га је ставио на муке!
  • Sarahas quoted3 months ago
    Иконе, роде мој, саме иду, иако су светозарни свеци приказани само од паса навише. Иконе иду, пре би се могло рећи да свеци лебде сами од себе, тако да су им очи тачно у висини очију оних које у путу сусрећу.
  • Sarahas quoted3 months ago
    речима ваља мало пажљивије поступати, смотреније их користити – ако се нечему даје превелики значај, па се још и узвикује, шта онда радити када на ред дође оно што тај значај и збиља завређује. Онда човеку недостају речи.
  • Sarahas quoted3 months ago
    Довоља, погледај низ било коју ливаду. Чине је влати траве... Али је у свакој од њих и Бог! И Постање! Трећи дан тачније! Ми смо створени тек Шестог, касније!
  • Sarahas quoted3 months ago
    људи некако и држе на уму да велико чини оно што је мало, али обично заборављају да је и у сваком малом садржано нешто велико:
  • Sarahas quoted3 months ago
    Што ли на свету не постоји храм толико велики да када човек у њега кроз припрату ступи, па пешачи кроз наос, до иконостаса тек пред крај живота стиже?!
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)