Hod po oštrici brijača: bitka za vakcinu

Ljudska vrsta nije razvila nikakav sistem imunološke reakcije efikasniji od onog koji već stotinama hiljada godina nosimo u sebi.

Trenutno hodamo po oštrici brijača.“

Sredinom januara, kineski naučnici objavili su na internetu potpuni, kompjuterski obradivi genom virusa Covid-19: sve 29.903 nukleinske baze koje sačinjavaju njegovu sekvencu RNK – ribonukleinske kiseline, njegovog genetskog materijala.

Kad su kompjuteri postali dovoljno moćni da brzo i jeftino sekvenciraju genetski kod patogena, naučnicima je bilo lako da naprave isečke njegovih gena, koji su se potom mogli ubaciti u ljudski organizam.

Ovi molekularni fragmenti zovu se antigeni, zato što generišu antitela koja se obrušavaju na njih.

Naučnici su decenijama umanjivali snagu virusa uzgajajući ih u sojevima ljudskih ćelija držanim u laboratoriji na niskim temperaturama; kad virus dovoljno oslabi, mogao se bezbedno ubrizgavati u ljudsko telo u vidu vakcine

Ljudska vrsta nije razvila nikakav sistem imunološke reakcije efikasniji od onog koji već stotinama hiljada godina nosimo u sebi.

Princip vakcinacije još se sastoji u obmanjivanju organizma: ubacivanju oslabljenih patogena ili čak delova patogena, koji ne nanose štetu već podstiču proizvodnju antitela koja obezbeđuju dugotrajni imunitet.

hipotetičku katastrofu koju nazivaju Bolest Iks (Disease X)

Covid-19 je prva Bolest Iks koja se pojavila od nastanka ovog termina, ali neće biti i poslednja.