Jedi, moli, voli

Želiš li zaista nekoga da upoznaš, moraš se razvesti od njega.“

Ali moraš prestati da na svet gledaš glavom. Moraš gledati srcem. Tako ćeš spoznati Boga.“

nečega što se i ne usuđujete da priznate da želite – emocionalni spid bol, možda, gromovite ljubavi i mutnog uzbuđenja. Ubrzo počnete da čeznete za tom intenzivnom pažnjom, gladno opsednuti kao svaki narkos. Kad vam je droga uskraćena, odmah postanete bolesni, ludi i istrošeni (da ne pominjem i ozlojeđenost na dilera koji je prvo podržavao tu zavisnost, ali sad odbija da ispljune potporu – uprkos činjenici da znate da je negde krije zato što vam ju je nekad davao za džabe). U sledećoj fazi nađete se smršali i drhtavi u uglu, sigurni jedino u to da biste i dušu prodali ili opljačkali suseda samo da dođete do toga bar još jednom. U međuvremenu, sad

Zavisnost je oznaka svake ljubavne priče zasnovane na zanesenosti. Sve počinje kad vam objekt obožavanja dodeli halucinogenu

svakom slučaju, svaka džapa mala ima posebnu perlu viška – sto devetu – koja, kao privesak, stoji van uravnoteženog kruga od onih sto osam.

Kada putujete Indijom – posebno po svetim mestima i ašramima – viđate mnogo ljudi koji nose perle oko vrata. Viđate i mnogo starih fotografija golih, mršavih i zastrašujućih jogina (a ponekad čak i bucmastih, ljubaznih i ozarenih) kako isto nose perle. Te niske perli zovu se džapa male. U Indiji se one koriste vekovima da pomognu pobožnim Indusima i budistima da se usredsrede za vreme molitve i meditacije. Niska se drži jednom rukom i prebira prstima ukrug – po jedna perla se dodirne za svako ponavljanje mantre. Kad su srednjovekovni krstaši pošli na Istok u svete ratove, sretali su vernike kako se mole s tim džapa malama, divili se toj tehnici i doneli ideju kući, u Evropu, kao brojanice.
Tradicionalna džapa mala ima nanizanih sto osam perli. U najezoteričnijim krugovima istočnjačke filozofije broj sto osam smatra se najpovoljnijim, savršenim trocifrenim proizvodom broja tri, čiji zbir daje devet, što su tri trojke. A tri je, naravno, broj koji predstavlja uzvišenu ravnotežu, kao što jasno vidi svako ko je proučavao bilo Sveto Trojstvo bilo običnu barsku stolicu. S obzirom na to da je cela ova knjiga posvećena mojim naporima da nađem ravnotežu, odlučila sam da je konstruišem kao džapa malu i podelim na sto osam priča ili perli. Ovaj niz od sto osam priča nadalje je podeljen u tri dela, o Italiji, Indiji i Indoneziji – tri zemlje koje sam obišla u vreme te godine samoispitivanja. Ta podela znači da u svakom delu ima po trideset šest priča, što mi se dopada na ličnom nivou jer sam sve to pisala kad sam imala trideset šest godina.

Uputstva za slobodu

1. Životne metafore su božja uputstva.

2. Upravo si se popela na krov i preko njega. Nema ničega između tebe i Beskraja. Sad pusti.

3. Dan se završava. Vreme je da se nešto lepo pretvori u nešto drugo što je lepo. Sad pusti.

4. Tvoja želja za rešenjem bila je molitva. To što si ovde Božji je odgovor. Pusti i gledaj kako izlaze zvezde – spolja i iznutra.

5. Punim srce moli za milost i pusti.

6. Punim srce oprosti njemu, oprosti sebi i pusti ga.

7. Neka tvoja namera bude sloboda od beskorisne patnje. Onda pusti.

8. Gledaj kako vrelina dana prelazi u svežinu noći. Pusti.

9. Kad je karma veze gotova, samo ljubav ostaje. Bezbedno je. Pusti.

10. Kad prošlost konačno prođe iz tebe, pusti. Onda siđi i počni ostatak života. S velikom radošću.

Vaše emocije su robovi vaših misli, a vi ste robovi svojih emocija.

No našla sam iskru sreće kad sam počela da učim italijanski, a kad osetite i bledu mogućnost sreće posle tako mračnih vremena, morate tu sreću uhvatiti za gležnjeve i ne puštati je dok vas ona izvlači iz mraka – to nije sebičnost već dužnost. Dat vam je život; vaša dužnost (a i pravo kao ljudskog bića) jeste da u životu nađete nešto lepo, ma kako ono bilo malo.

„Da bi dostigla ravnotežu kakvu želiš“, odgovorio je Ketut preko prevodioca, „moraš postati ovo. Moraš stajati čvrsto na zemlji, kao da imaš četiri noge umesto dve. Tako možeš ostati u svetu. Ali moraš prestati da na svet gledaš glavom. Moraš gledati srcem. Tako ćeš spoznati Boga.“

Sreća je posledica ličnog napora. Borite se za nju, težite joj, insistirate na njoj i ponekad čak putujete po svetu u potrazi za njom. Treba neumorno da učestvujete u manifestacijama vlastitih blagoslova. A kad dostignete stanje sreće, nikako ne smete postati nemarni u tome da je zadržite, morate uložiti velik napor da uvek plivate uzvodno u toj sreći, da ostanete na njenoj površini.

Život će vas, budete li ga uporno tako snažno jurili, dovesti do smrti. Kad ga jurimo kao razbojnika, vreme će se ponašati kao da to i jeste: uvek će biti jednu zemlju ili jednu prostoriju ispred vas, menjaće ime i boju kose da vam izmakne, iskrašće se na zadnja vrata motela baš kad uletite na prijavnicu s najnovijim nalogom za pretres, a za njim će ostati samo upaljena cigareta u pepeljari da vam se naruga. U nekom trenutku morate stati jer vreme neće. Morate priznati da ne možete da ga uhvatite. Da ne treba da ga uhvatite.

U očajničkoj ljubavi uvek je tako, zar ne? U očajničkoj ljubavi uvek izmišljamo likove svojih partnera, tražimo da budu ono što nam je od njih potrebno, a onda se osetimo uništeno kad oni odbiju da igraju ulogu koju smo im namenili.

Sreća je posledica ličnog napora. Borite se za nju, težite joj, insistirate na njoj i ponekad čak putujete po svetu u potrazi za njom. Treba neumorno da učestvujete u manifestacijama vlastitih blagoslova. A kad dostignete stanje sreće, nikako ne smete postati nemarni u tome da je zadržite, morate uložiti velik napor da uvek plivate uzvodno u toj sreći, da ostanete na njenoj površini. Ukoliko to ne radite, iscuriće vaše prirodno zadovoljstvo. Lako je moliti se kad ste nesrećni, ali nastavak molitve čak i kad kriza prođe predstavlja nešto kao proces zapečaćivanja, pomaže vašoj duši da se čvrsto drži pozitivnih dostignuća.

Stalno se vraćaj u središte i uvek ćeš naći mir.“

Ako već tako mnogo želiš da kontroliše sve u životu, radi na umu. Jedino to bi trebalo da se trudiš da kontrolišeš

S druge strane, učitelji zena uvek kažu kako ne možeš videti svoj odraz u vodi koja teče, samo u stajaćoj.

Istinska srodna duša je verovatno najznačajnija osoba koju ćeš ikad upoznati jer ona ruši tvoje zidove i išamara te da se probudiš. Ali živeti zauvek sa srodnom dušom? Ne. Suviše je bolno. Srodne duše se javljaju u životu samo da ti otkriju drugi sloj tebe, a onda mogu da odu. Hvala bogu što je tako.

Četiri noge na zemlji, glava puna zelenila, pogled na svet kroz srce.