Jadnici – I tom

ona je ostvarivala ideal onog što izražavaju reči „dostojna poštovanja“; jer izgleda da je potrebno da žena bude majka da bi bila dostojna obožavanja.

Nije li, zaista, to sve, i šta da se želi preko toga? Mala bašta za šetnje, a neizmernost za sanjarenja. Pred nogama ono što se može obraditi i brati; nad glavom ono što se može proučavati i o njemu razmišljati; koji cvet na zemlji i sve zvezde na nebu.

Mislio je na veličinu i prisustvo Boga; na buduću večnost, čudnu tajnu; na prošlu večnost, još čudniju tajnu; na sve beskonačnosti koje ponirahu pred njegovim očima na sve strane; i, ne tražeći da shvati nerazumljivo, on je gledao. Nije proučavao Boga, napajao se njegovim sjajem. Posmatrao je ove divne spojeve atoma koji daju oblike materiji, otkrivaju snage potvrđujući ih, stvaraju individualitete u jedinstvu, srazmere u prostoru, nebrojeno u beskonačnom i svetlošću rađaju lepotu. Ovi se spojevi besprekidno vezuju i odvezuju; odatle život i smrt.

Mi živimo u jednom mračnom društvu. Uspeti, to je pouka koja se kap po kap cedi iz korupcije koja se nadnosi nad svačim.

Uzgred budi rečeno, uspeh vam je dosta gnusna stvar. Njegova lažna sličnost sa zaslugom vara ljude. Za gomilu, uspeh ima skoro isti lik kao i viša vrednost. Uspeh, koji toliko liči na talenat, ima jednu žrtvu: istoriju. Juvenal i Tacit jedini gunđaju zbog toga. U naše dane jedna skoro zvanična filozofija postala mu je običan sluga, nosi livreju uspeha i obavlja službu u njegovom predsoblju. Uspejte: gotova je teorija. Ko uspe, sposoban je. Nek dobijete na lozu, pa ste vešt čovek. Ko trijumfuje, poštovan je. Roditi se pod srećnom zvezdom, u tome je sve. Imajte sreće, imate sve ostalo; budite srećni, misliće da ste velik. Osim pet ili šest ogromnih izuzetaka koji obasjavaju po jedan vek, divljenje savremenika je kratkovidost. Pozlata je zlato. Ne smeta što si ništa ako si nešto. Običan čovek je stari Narcis koji obožava samog sebe i koji pljeska običnom čoveku. Ono ogromno svojstvo koje imaju Mojsije, Eshil, Dante, Mikelanđelo ili Napoleon, gomila pridaje smesta i jednodušno svakome ko ma u čemu postigne cilj. Neka se nekakav notar pretvori u poslanika, neka jedan lažni Kornej napiše Tiridata, neka jedan evnuh dobije svoj harem, neka neki vojni Pridom dobije slučajno bitku odlučnu za jedan vek, neka jedan apotekar pronađe đonove od kartona za vojsku na Sambri i Mezi i neka sebi stvori, prodajom toga kartona mesto kože, četiri stotine hiljada livara rente, neka se jedan torbar oženi lihvom i iz tog se braka porodi sedam do osam miliona čiji je on otac a ona majka, neka jedan propovednik postane biskup jer govori kroz nos, neka jedan intendant bogate neke kuće, kad izađe iz službe, bude toliko bogat da ga postave za ministra finansija – ljudi to nazivaju Genijem, kao što nazivaju Lepotom lice Musketonovo a Veličanstvom šiju Klaudijevu. Sa sazvežđima nebeskih dubina oni brkaju zvezde koje ostaju od pačjih nogu u mekom blatu brloga.

volimo borbu samo dok ima opasnosti i, u svakom slučaju, borci prvog časa jedini imaju pravo da budu istrebitelji poslednjeg časa. Onaj koji nije uporno optuživao u doba napredovanja, mora zaćutati pred slomom. Onaj koji je dizao svoj glas protiv uspeha, jedini može da bude zakonit sudija pada.

Delo je bilo nepotpuno, slažem se; srušili smo stari režim u činjenicama, nismo ga mogli potpuno ukinuti u idejama. Uništiti zloupotrebe, to još nije dovoljno; treba izmeniti naravi. Nema više vetrenjače, ali vetar još duva.

Iron je engleska reč a znači gvožđe. Da slučajno odavde ne dolazi reč ironija?

Položite svoju nadu u onoga koji se ne može naslediti.’

Ako ima grozote, ako ima stvarnosti koja prevazilazi san, to je ovo: živeti, gledati sunce, biti u punoj muškoj snazi, biti zdrav i veseo, hrabro se smejati, hrliti prema slavi koja je pred vama, u svem sjaju, osećati u grudima pluća koja dišu, srce koje bije, volju koja razmišlja, govoriti, misliti, nadati se, voleti, imati majku, imati ženu, imati decu, imati svetlost i najedanput, dok bi čovek jauknuo, za manje od jednog trenutka, stropoštati se u provaliju, pasti, valjati se, smrviti, biti smrvljen, videti klasje, cveće, lišće, granje, ne moći se uhvatiti ni za šta, osećati da ti je sablja izlišna, ljude pod sobom, konje na sebi, koprcati se uzalud sa kostima slomljenim od kakvog ritanja u pomrčini, osetiti kopito od kojega vam oči iskaču, gristi u besu konjske potkove, gušiti se, urlati, grčiti se, biti ispod svega toga, i reći sebi: „Maločas sam bio živ!“

Dodajmo ovo: u građanskom staležu sumnjive veze krnje uvaženje; treba dobro paziti koga primate; kao što se gubi toplota pored onih kojima je hladno, tako se smanjuje ugled u dodiru s prezrenim ljudima.