Valerija u ogledalu

Svim svinjama dođe dan za klanje

I sama sam bila istog uverenja: treba se ljubiti kao da sutra ne postoji, kao da je taj poljubac što daješ poslednji koji ti je dozvoljen.

Svaka od nas s vremena na vreme oseti slabost, isto kao što sve uporno grešimo. Lično sam oduvek smatrala kako ima ljudi s kojima sebi možeš dozvoliti luksuz da se ponašaš kao ljudsko biće i da ima onih s kojima to ne možeš.

Nije reč o verovanju ili neverovanju; nije reč o tome jesi li rođen za ovo ili ono. On joj je bio potreban i, ako tako treba da bude, neka bude.

Međutim, kao što sam naučila iz šest sezona Seksa i grada koje sam gutala kod kuće gotovo odjednom, uvek treba da izađeš na ulicu savršeno doterana jer na svakom uglu može da te zaskoči iz zasede neki bivši.

Pitala sam se kada će me proći i dok sam gledala epizodu Seksa i grada, poželela sam da je Šarlot u pravu kad kaže kako je za dovođenje u red posle raskida potrebna samo polovina vremena koje si provela s njim.

Nisam bila očajnica i bilo mi je sasvim jasno na osnovu vlastitog iskustva da je bolje biti sam nego u lošem društvu. Kako ljudi mogu misliti da je bolje biti udata i pored malo gorčine, nego biti sama? Nečije je potpuno pravo da odluči da se nikad ne udaje i, uz to, kakve veze ima?

Ima toga što mi se ne dopada, Karmen, ali volim te i treba da ti dozvolim neke stvari kad ti je to potrebno.

Dugo je premišljala da nije ona krivac. Možda je patila od sindroma Petra Pana i još se nije osećala spremnom da se nekome posveti. Pomislila je kako i oni najbeskorisniji znaju da žive u društvu, pa se osetila usamljeno. U pokušaju da se oseti snažnom, zapitala se je li, možda, najsloženije umeti živeti sam sa sobom.

Nasmešila sam se. Da, imala sam mnogo sreće. Previše? Ne. Sreće nikad nije mnogo.