Ciganin, ali najljepši

Kad kažem Rom, vidim napisanu riječ. Kad kažem Ciganin, vidim čovjeka.

Pa vi zvučite ko da je Mađar jebo Slovenca i ispalo govno progovorilo

Ne vjerujem u vraga - reko je Mirza. To je Mirza. Ne odgovori ti. On učini da tvoja riječ nestane. - Ljudi su ga izmislili. Nisu mogli podnijeti da u čovjeku samom ima toliko zla. Tako im lakše.

- Ma nemoj, izmislili su ga. A jesu onda izmislili i Boga? - pitam.

- Jesu. Jer ne mogu podnijeti da budu zahvalni jednome od svojih. To je još teže

Dva sela još uvijek dijeli par kilometara ceste, jedan zavoj i šumarak i, da ne zaboravim, cijela halda neoproštenih stvari.
Vidiš, problem je u tome što su oni zauvijek trebali biti ti koji su se naselili u prazninu koju su za sobom ostavili rudari. Samo što im to nitko nije rekao, pa oni i ne pristaju na to. Možeš misliti kako je Međimurcima, koji se samo nečejo nikomo zameriti, gledati ljude koji si onako drsko i bezbrižno zatvaraju vrata po vrata zauvijek. I neprestano dokazuju da se život nastavlja kada prijeđeš svaku zamišljenu granicu. Oni kažu što žele, uzmu što mogu, ne boje se ni pada ni glasnog zvuka, a mi postajemo sve gorči i bolesniji. I bojimo ih se. Ne samo da netko ne ubode nožem nekog od naših, da nam ne nanesu nepravdu bez kajanja... Mislim, da, i to. Ali ponajprije zato što su unatoč svemu slični nama. Ako predugo gledaš u njihovu smjeru, možda spaziš nešto poznato, nešto svoje.

Zlo je neobičan stvor, puno razmišljam o tome. Kad se skriva, ne možeš dokazati da postoji. Kada izađe na vidjelo, dobiva vlastitu gravitaciju.

protiv naše istrage. Budala. Možda se i sam drogera. Pije sigurno. V gradu

Ne možeš pasti dublje i od toga ti bude toplo.

shvaćamo da smo braća, pa odlučujemo da bismo radije bili kopilad.

kada netko umire, nema hrabrih.

Uvijek imaš izbora. Kažeš da ga nemaš, ali to samo znači da si izabrao da te sudbina