Proces prisutnosti

Između odrasle osobe i deteta u nama leži ogromna provalija straha, besa i bola.

Prihvatanje je početak promene.“

„onako je kako veruješ da jeste“

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.

Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.

„Prihvatanje je početak promene.“

Ali mogućnosti koje nam se otvaraju nakon ovog postignuća još nisu istražene. To je nova, neucrtana granica tekućeg ljudskog iskustva. To nas izdiže u stanje postojanja u kome smo „u svetu ali mu ne pripadamo

„Zatvaranje kruga“ na našem putovanju svesnosti pokreće celovitost i tako ponovo uspostavlja svetost. U ovom svetlu, proces prisutnosti nam pomaže da svesno učvrstimo svoju svesnost u fizičkom svetu i – istovremeno – vratimo se istim putem i obnovimo svesnu povezanost s prisutnošću, što je vibraciono stanje bića iz koga smo nastali.

Kada ovo postignemo, uspostavićemo otvorenu liniju sporazumevanja koja nam pomaže da budemo u ovom uslovnom svetu i istovremeno se svesno povežemo s bezuslovnim izvorom koji nam donosi svaki vid ovog iskustva.

Sada smo na dobrom putu da ponovo uspostavimo otvorenu vezu s prisutnošću. Ovo nije obično dostignuće. Put svesnosti kroz koji smo prošli kada smo došli na ovaj svet – od vibracionog (materica), kroz emocionalno (detinjstvo), preko mentalnog (tinejdžersko doba) i u fizičko telo (svet odraslih) – pomogao nam je da stignemo ovamo i učvrstimo svesnost u telu. Međutim, ovo je samo početna tačka putovanja

znači da razmak između naših emocija, misli, reči, dela i njihovih posledica postaje sve kraći. To je zato što sada primećujemo vezu između uzroka i posledice. Zbog poboljšane percepcije, čini nam se da vreme prolazi brže