Proces prisutnosti

Između odrasle osobe i deteta u nama leži ogromna provalija straha, besa i bola.

Prihvatanje je početak promene.“

„onako je kako veruješ da jeste“

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.

Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.

„Prihvatanje je početak promene.“

Odbacujemo sve priče koje nam se nameću a tiču se „značenja ili smisla ove neprijatnosti“. Sve mentalne priče su nebitne

Kad god neko iskustvo doživimo kao neprijatno, održavamo povezano disanje, ostajemo opušteni i bezuslovno pažnju usmeravamo na emocionalno iskustvo

Dosledna primena ove tehnike potvrđuje da je kvalitet svega što proživljavamo na svetu odraz našeg trenutnog emocionalnog stanja. Iskustvo nam dokazuje da ostvarivanje mira nema nikakve veze s „drugima“. Neuravnotežena odrasla osoba je zanemareno dete pa bezuslovno osećanje integriše našu neprijatnost

Svaki put kada primenimo ovu tehniku, kroz iskustvo shvatamo da možemo da promenimo kvalitet neprijatnog iskustva za koje smatramo da je „tamo negde“ time što se svesno prebacujemo unutar sebe i, kroz bezuslovnu percepciju, pravimo unutrašnje promene.