Kuća sećanja i zaborava

Razumeti, znači i opravdati

odlomak iz Jučerašnjeg sveta Stefana Cvajga: Nije bilo zemlje u koju bi se dalo pobeći, mira koji bi se mogao kupiti, uvek i na svakom mestu grabila nas je ruka sudbine i potezala nas ponovo u svoju nezasitu igru.

Naš život povezan je sa svim drugim životima, čak i kada to ne želimo. Čitav svet je jedna knjiga, sastavljena od mnogo reči i te reči su se izmešale.

Naš svet ne menjaju oni koji u njemu traže red, pravednost, mir. Naš svet menjaju upravo oni za koje se kaže da su ’ljudi bez savesti’. Oni koji su lišeni samilosti i vladajućeg morala. Na savest i pravednost pozivaju se samo slabići.

Uzletanje je radosno, ali pre poletanja treba znati kako ponovo sleteti.

Pokušavam da otkrijem zašto je bilo toliko nesreće u ljudskoj sudbini, kako se to iz mirnog i sređenog života ulazi u nemirna, poremećena vremena, a život gubi svaku vrednost. Odakle dolazi, gde se skriva to zlo koje sve okrene naopako, a onda se povlači ostavljajući iza sebe pustoš u ljudima i oko njih?

Kada je strah kao stena

Ja postajem čekić

Kad tuga postane plamen

Pretvaram se u more

Kada se to dogodi

Moje srce dobija snagu

Kao mesec što zasija jače

Kad sve pokrije crna noć.

Depresija i melanholija, tvrdio je, rođene su sestre euforije i preteranog optimizma, a poznato je kako se krajnje suprotnosti dodiruju.

Buka

Taj zvuk... često se javlja. Voz u pokretu. Točkovi voza u pokretu. U početku nisam mogao da odredim odakle buka dolazi. Budila me je usred noći. Ustajao sam, otvarao prozore, pokušavao da u noći otkrijem izvor buke. Uzalud. Nigde u blizini nije bilo pruge ni železničke stanice.
Pokrivao sam uši šakama, gurao glavu pod jastuk. Ništa nije pomagalo. Uporna, jednolična, buka nije prestajala.
Bum-čiha-bum-bum-čiha-bum.
Oblačio sam se, izlazio iz kuće, lutao pustim ulicama u nameri da pobegnem što dalje od jednoličnog zvuka voza u pokretu.
Zvuk me je pratio. Bio je sa mnom, u meni, neuništiv. Dovodio me je do ludila.
Bum-čiha-bum-bum-čiha-bum.
Odjednom je prestao. Ali znao sam da će se ponovo javiti. Svaki put sve glasnije, upornije, nepodnošljivije.

– U svakom čoveku obitava tajanstveno, nesaznatljivo, neljudsko, nematerijalno biće koje upravlja njegovom sudbinom.