Zlatno runo – I

BERLIN: NEMAČKE TRUPE U RUMUNIJI I MAĐARSKOJ NISU KONCENTRISANE ZA BORBE NA BALKANU. ISTIČE SE DA JE NEMAČKA ZAINTERESOVANA ZA MIR I ODRŽAVANJE REDA U OVOM PODRUČJU. Berlin (telefonski izveštaj): Ni danas nemački zvanični krugovi nisu ništa popustili u pogledu svoje rezervisanosti u vezi sa posetom predsednika bugarske vlade g.

vek. Ko se jednom sreo sa Odisejem, Pjerom Bezuhovim, Hamletom, Budenbrokovima, Alijom Đerzelezom, Madam Bovari, Glembajevima, ne može ih nikada zaboraviti.
U Ilijadi, Božanstvenoj komediji, Ratu i miru, Mrtvim dušama, Na Drini ćupriji, dišu svetovi koji se upisuju kao porodično nasleđe za čitav život. Andrićevi konzuli u pustoši bosanske kasabe paradigma su samoće; gramziva svita Glembajevih

njegovanima
Svako vreme, svaka epoha, na svoj način čita i doživljava velika dela svetske literature. Ali, kako god bili tumačeni, oni se uvek nanovo rađaju i žive svoj besmrtni vek. Ko se jednom sreo sa Odisejem, Pjerom Bezuhovim, Hamletom, Budenbrokovima, Alijom Đerzelezom, Madam Bovari, Glembajevima, ne može ih nikada zaboraviti.
U Ilijadi, Božanstvenoj komediji

I zaplakaće i zajaukaće za tobom
carevi zemaljski, kad vide dim gorenja
tvojih. I trgovci zemaljski zaplakaće
i zajaukati za tobom, što njihovijeh
tovara niko više ne kupuje: tovara
zlata i srebra, i kamena dragog i
bisera i lana i porfire i svile i
skerleta, i svakog mirisnog drveta, i
svakojakih sudova od slonovače, i
sudova od skupocjenog drveta, mjedi i
gvožđa i mermera. I cimeta i tamjana
i mira i livana, i vina i ulja, i
brašna bijela i pšenice, i goveda i
ovaca, i konja i kola, i tjelesa i duša
čovječijih.“

„Ko ima uho da čuje neka čuje šta
govori duh: koji pobijedi daću mu da
jede od mane sakrivene, i daću mu
kamen bijel, i na kamenu novo ime
napisano, kojega niko ne zna osim
onoga koji ga primi.

porodice nemaju budućnosti. Porodice imaju samo prošlo

njihovo pamćenje zajednički datum

možda će to iskorenjeno stvorenje, sve u rezonaciji potresa, u kome je iščezao njegov rod, bludnjom okolnosti, mada već mrtvo, začeti novi krug postojanja, mladi porodični ciklus,

– tužne li istine! – to neće više biti ista porodica.

sudbine Isakoviča iz Seoba Crnjanskog potvrđuju večnu istinu da svako tlo daje dovoljno razloga da se sa njega ode, kao i da se na njega dođe