Sunčeva sestra

Život se može razumeti samo unazad, ali mora se živeti napred

prestaje da se valja u samosažaljenju kao nilski konj u blatu.

Ne treba da zaboraviš da su ti potrebni drugi ljudi, Elektra, i da imaš u njih poverenja.“

Nikom nećeš učiniti dobro ako ispadneš iz koloseka.

„Pa, pretpostavljam da čovek postaje usamljen kad izgubi veru u ljude.

Razgovarale smo o tome kako moja navika prejedanja potiče od pokušaja da kompenzujem ono što mislim da mi nedostaje u životu, ali ona misli da treba da se vratim u stvarni svet.“

„U redu. Zar to nije dobra vest?“

„Ne, u stvari nije. Hoću reći, kao i ti i svi ostali ovde, i ja ću biti dobro nekoliko nedelja, a onda će se nešto desiti i ponovo ću se naći u svojoj lokalnoj pekari i kupiću gomilu krofni i mafina s duplom merom čokolade, da bih se odala uživanju u jelu.“

Zvuči kao da sam ja potpuna suprotnost tebi; ja sam uvek imao fizioloških problema sa odvikavanjem, a ti treba da razmotriš mentalne aspekte i otkriješ razlog zbog kojeg si uopšte postala zavisnica.“

„Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim ono što mogu, i mudrosti da razlikujem to dvoje.“

euforija što sam se skinula i što sam u bezbednom okruženju nestaće kao magla čim budem primorana da se vratim u beskrajno kolo svog „stvarnog“ života. Počeću da uzimam tek ponekad poneko piće, onda možda i crtu u društvu, i na kraju ću ponovo završiti ovde, ali verovatno u još gorem stanju, možda čak i kao Vanesa. Ali znala sam da ću, dok ne sagledam svoju teskobu i ne izbacim je iz sebe, uvek biti u opasnosti.

Treba imati snage da priznaš da imaš problem, Elektra. To nije znak slabosti nego upravo suprotno. Laku noć.“