Nulti kilometar

Suludo je ponašati se uvek na isti način, a očekivati drugačiji ishod.
Albert Ajnštajn

Kada dostigneš tu vibracionu frekvenciju, misli koje izviru iz tvog srca imaju tako jak odjek da univerzalna pamet, to sjedinjeno i bezgranično mesto izvan pojavnog, sprovodi tvoju volju.“

„Kada zaustavimo svoj um, naučena uverenja nestaju ustupajući mesto samo stvarnosti trenutka. Sve postaje svesno: prostor između reči, tišina između zvukova, svetlost u tami… Ulazimo u vibraciju srca da bismo uronili u jedino stvarno osećanje: ljubav. Iz tog stanja možeš da stvoriš sve što priželjkuješ ulazeći u jednu uzvišeniju dimenziju: polje mogućeg.“

Tvoja vibraciona frekvencija odgovara tvom blagostanju u datom trenutku. Što si više u skladu sa samom sobom i u vezi sa drugima, to je ljubav koju stvaraš snažnija, a vibraciona frekvencija viša. Ona postaje optimalna kada dođeš do stapanja sa jedinstvom. U tom trenutku sve je ostvarivo. Ulaziš u polje bezgraničnih mogućnosti.“

Čuvena formula E = mc²?“
„Da. Ajnštajn je prvi dokazao da je energija koja neprekidno vibrira zgusnuta svetlost. Moderna fizika dokazala je tu tvrdnju; telo, kao i misli i osećanja su, dakle, samo čiste oscilacije. Činjenica da nismo svesni moći te sile omogućava da nam pobegnu loše misli koje imaju užasne posledice po sve nas. Potkrepljen ovim studijama, shvatio sam da bi bolest mogla da se posmatra kao neusklađena vibracija koju je moguće preobraziti promenom misli. Energija ne nestaje, već je u stalnom preobražaju

mi smo samo jedna velika masa koja vibrira

Prema merilu našeg vida, materija deluje čvrsto, ali pod lupom mikroskopa, ona je samo koncentrisana energija sačinjena od praznog prostora

Tokom sledećih dvadeset četiri sata usredsredi se na sledeće tri ideje:
1) Prati svoje misli, namere i želje i pokušaj da utvrdiš da li one proizlaze iz tvog srca ili iz ega.
2) Pruži drugima ono što želiš da primiš: osmehe, lepe misli, vreme, pažnju, razumevanje i podeli ono što voliš.
3) Obrati pažnju na to da sve što daš drugome, daješ samom sebi jer smo svi međusobno povezani.

Mi svi reagujemo na sličan način, imamo iste želje, strahove i potrebe, iako oni naizgled imaju drugačiji oblik.

Nastavila sam sa čitanjem. Naučeno uverenje stvara nove strahove da ćemo izgubiti ono što imamo, da nikada nismo zadovoljni, da zavidimo komšiji na onome što on ima, a mi nemamo. Nasuprot tome, stanje poverenja potvrđuje da što više dajemo, to je naš život bogatiji. Sreća prilikom pružanja neuporediva je sa bilo čim. Ljubav nas ne može lišiti, ona se umnožava, a nikada se ne deli. Kada pružamo svoje vreme, osmeh, novac, pristupamo nepresušnom izvoru univerzuma. Stanje poverenja počiva, dakle, na izobilju, rađa se u nama, dok se naučeno uverenje zasniva na strahu od gubitka i hrani se ostacima onoga što je izvan nas.