Mulat albino komarac

Cambiare il mondo con i libri, combattere le ingiustizie con i libri!“

Giangiacomo Feltrinelli

Na koncu, radi se o izuzetno čitljivom, ali i tužnom štivu, pisanom iskrenim i jednostavnim jezikom, bez zadrške i bez ikakve naznake politiziranja. Stevo Grabovac napisao je roman koji će se čitati i dugo pamtiti.

Jesi li ručao, kad se vraćaš, imaš li para, nemoj da trošiš na gluposti, gdje ideš, s kim ćeš biti, ’oćeš li da ti spremim nešto za večeru, obuci se, da li si očistio cipele, ’oćeš da ti ja očistim cipele, imaš li ispeglanu majicu, ’oćeš da ti ispeglam majicu, a da ti spremim nešto da pojedeš...

Bože, kako mi to nedostaje.

Laži kojima hranimo njihovu nadmoć. Poniznost kojom gojimo njihovu samouvjerenost. Umijeće žicanja.

Spakovao sam se. Osnovne stvari. Duks, majice, gaće, čarape. Knjige: „Grobnica za Borisa Davidoviča”, „Biblija”, Sabatov spjev „O junacima i grobovima”. Muzika: Nirvanin „Nevermind” i „In utero”, svi albumi Leonarda Koena, Šopenova nokturna. Neizostavan prtljag

Spakovao sam se. Osnovne stvari. Duks, majice, gaće, čarape. Knjige: „Grobnica za Borisa Davidoviča”, „Biblija”, Sabatov spjev „O junacima i grobovima”. Muzika: Nirvanin „Nevermind” i „In utero”, svi albumi Leonarda Koena, Šopenova nokturna. Neizostavan prtljag

Objasnio mi je to na teoriji Bleza Paskala, koji je dokazao kako su osobe koje vjeruju u Boga na višestrukom dobitku. Ako Boga ima, kaže Paskal – to je to – ti si na dobitku, sav tvoj život imao je smisla, a ako ga nema, kad umreš, to će ti ionako biti svejedno. S druge strane, ako nisi vjerovao u Boga, a njega ima – šta ćeš onda..

Bog nije zaboravio nas, mi smo zaboravili njega. Nije se on od nas okrenuo, već mi od njega, mi smo svojom slobodnom voljom odlučili da ga nema. I to je okej.

(Pa da, preispitivanje je obično vodilo u patetično samosažaljenje, ova dva perioda u mom životu nisu imala jasnu granicu.)

Falite i vi meni.

Trebalo bi da kažem. Ipak, ne kažem to. Kao što nikad prije nisam rekao. Podrazumijevalo se. Mnogo se toga podrazumijeva u ovom svijetu. A onda kad se između nas podigne nepremostiv zid, sjetim se stvari koje nisam stigao da kažem. Da li sam ikad ocu rekao da ga volim? On nije pokazivao emocije. Ja ih nikad nisam pokazivao. Podrazumijevalo se. Da li sam ikad majci rekao da je volim? Znao sam da je nasmijavam, da je zagrlim, da je poljubim, imali smo svoje male rituale. Ipak, da li sam ikad rekao prosto: volim te? Ne sjećam se