Речи су аутобиографска повест о пишчевом раном детињству. Замишљено као „опраштање од књижевности“, ово дело је веома брзо доживело велики успех. Сартр са немилосрдном иронијом разоткрива своје младалачке заблуде, илузије и фантазије, које су се одразиле и на његово књижевно стваралаштво, те је ово дело и својеврсна демистификација књижевности, као и самог процеса писања.
