Kraljica senki

Kako je to bilo?“, tiho je upitala Manon. „Voleti.“

Jer to je bila ljubav – ono što je možda jedina Asterin od svih Gvozdenzubih veštica osetila i otkrila.

„Bilo je to kao da sam svakog dana pomalo umirala. Ali kao da sam bila živa. Bila je to radost toliko potpuna da je bila bol. To me je uništilo, raščinilo i prekovalo. Mrzela sam to jer sam znala da ne mogu da pobegnem i znala sam da će me to zanavek promeniti. A ona mala veštica... i nju sam volela. Volela sam je neopisivo – ne mogu da ti kažem ništa drugo osim da je to bila najmoćnija stvar koju sam ikada osetila, veća od besa, od požude, od magije.“

Nekada je mislila da je rođena da postane kraljica.

U međuvremenu je naučila da je rođena da bi bila vučica.

Ta divljina, ta neukrotiva žestina… Nisu porod slobodnog srca, već srca koje je spoznalo očaj tako potpun da je jedini način da mu pobegne bio da živi jarko i nasilno

„Bilo je to kao da sam svakog dana pomalo umirala. Ali kao da sam bila živa. Bila je to radost toliko potpuna da je bila bol. To me je uništilo, raščinilo i prekovalo. Mrzela sam to jer sam znala da ne mogu da pobegnem i znala sam da će me to zanavek promeniti. A ona mala veštica… i nju sam volela. Volela sam je neopisivo – ne mogu da ti kažem ništa drugo osim da je to bila najmoćnija stvar koju sam ikada osetila, veća od besa, od požude, od magije.“

Proveo sam stoleća lutajući svetom, od carstva preko kraljevstava do pustara, nikada se ne smirujući, nikada ne stajući – ni na čas. Stalno sam gledao ka obzorju, stalno se pitajući šta me čeka preko narednog okeana, preko sledeće planine. Ali mislim… Mislim da sam sve to vreme, sva ta stoleća, samo tražio tebe.“

„Zbog tebe želim da živim, Elin Galatinijus“, rekao joj je. „Ne da postojim – već da živim.“

volela sam te i mislim da će te deo mene uvek voleti. Možda si ti bio moj par, a ja to nisam znala. Možda ću ostatak života provesti pitajući se da li je tako. Možda ćemo se opet sresti na onom svetu, pa ću tada sa sigurnošću znati da li je tako. Ali do tada… do tada ćeš mi nedostajati i priželjkivaću da si ovde.“

pitam se šta bi ti mislio o svemu ovome. O meni. Čini mi se – čini mi se da bi ti bio predivan kralj. Zapravo, mislim da bi te voleli više nego mene.“

Nedostaješ mi“, rekla je. „Svakog dana mi nedostaješ. I

Zbog tebe želim da živim, Rovane. Ne da preživim; ne da postojim. Živim.“