Toranj praskozorja

danas nisu postigli nikakav napredak, ali – to nije strašno. Nesrin je sebe stalno podsećala da to nije strašno. Te stvari traju

Nesrin je svaki tren provela žarko želeći da je naprosto držala jezik za zubima

previše bolan i umoran da bi se baktao sa čednošću

rideset šest božanstava čuva ovaj grad – i po njemu je raštrkano triput toliko hramova.

na to ga tera osećaj koji on ne može da obuzda, niti može da nauči sebe da to ne oseća. Nije mogao da se odvikne od toga

čovek sviknut na to da mu se pokoravaju, da izdaje naredbe

Moraš da stupiš tamo gde se bojiš da kročiš.

Zaista

Oštroumniji je nego što verovatno većina ljudi pretpostavlja

Zelena trava, još rosna i obasjana prvim zracima sunca

Slova su već sama po sebi bila stara, a knjiga nije bila štampana, već pisana rukom.