Kruna ponoći

„Ako te puste“, kazala je Kaltejn dok su i jedna i druga zurile u crnilo svog zatvora, „postaraj se da jednog dana budu kažnjeni. Svi do poslednjeg.“

Ali smrt je njena kletva i njen dar, i smrt joj je tih dugih, dugih godina bila dobra prijateljica.

„Želja i potreba su različite stvari.“

U tom trenutku, nakon deset dugih godina, Selena je pogledala Kejola i shvatila da je kod kuće.

„Kako se zvao?“

Stisla je usne, potiskujući sećanje na to kako je izgledao kada ga je poslednji put videla, sav slomljen na onom stolu. „Sem“, izustila je. „Zvao se Sem.“ Drhtavo je uzdahnula. „Ne znam čak ni gde su ga zakopali. Ne znam ni koga da pitam za to.“

Kejol nije odgovorio, a njoj nije bilo jasno zašto i dalje priča, ali reči su samo sipale iz nje. „Izneverila sam ga“, kazala je. „U svemu što je bilo bitno – izneverila sam ga.“

Dva mesta iznad Evalininog imena bilo je ispisano Mab. Elinina prababa. Ona je jedna od tri fejske sestre-kraljice: Mev, Mora i Mab. Mab, najmlađa i najlepša – kada je umrla – postala je boginja, sada znana kao Dijana, boginja lova.

U Endoviru svi uvek vrište. Svi isto zvuče kada umiru.

Voleo ju je toliko da ona čak i sada oseća odjeke toga.

Na vrhu porodičnog stabla Ašrivera bila je ispisana pesma, kao da ju je neki učenik pribeležio kao podsetnik dok je učio.
Ašriverske oči
Najlepše oči iz legende drevne
Najblistavije plave, zlatom opervažene
Jarkoplave oči, opervažene zlatom. Zagrcnuo se i oteo mu se tih krik. Koliko li je samo puta pogledao u te oči? Koliko li je puta video kako ona skreće od kralja pogled, taj jedini dokaz koji nije mogla da sakrije?
Selena Sardotijen nije u sprezi s Elin Ašriver Galatinijus.
Selena Sardotijen jeste Elin Ašriver Galatinijus, naslednica prestola i istinska kraljica Terasena.

Zagrlila ga je oko vrata obema rukama, a usne su joj se srele s njegovim u drugom poljupcu, koji joj je izbio tlo pod nogama.