Идиот представља напор Достојевског да опише идеално доброг човека у границама уверљивости, што је наизглед немогућ књижевни и уметнички подухват. У случају да успе, веровао је Достојевски, доказао би да је доброта слична Христовој ипак могућа, иако вероватно само у оквирима књижевног и уметничког, а у исто време тај подухват би представљао књижевни доказ за смисао хришћанства.
